HR - Ljudski Resursi - Srbija

Ni sajmovi zapošljavanja nisu garant za posao

Bez mnogo vere da će im se - makar u prvom pokušaju - posrećiti, sajmove za zapošljavanje je od početka ove godine obišlo najmanje 40.000 posetilaca širom Srbije. Ipak, tek je svakom šestom pošlo za rukom da potpiše ugovor o radu i to najčešće na određeno vreme.

A do kraja godine će, samo u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje, biti još šest ovakavih prilika, koje će, sudeći po iskustvima iz prošlosti, red od bezmalo 800.000 imena na birou, tek neznatno skratiti.

Zato Ivan Vujović, predsednik Asocijacije nezaposlenih Srbije, smatra da se ovi sajmovi organizuju više „pro forme“ kako bi se stvorio privid da država nešto radi.

- Nevladine organizacije ih organizuju jer dobijaju novac za takve projekte, a Nacionalna služba za zapošljavanje jer mora - smatra Vujović.

- Ozbiljne kompanije dolaze da pokupe biografije u slučaju da im zatreba neki kadar, ali sajmove sve više posećuju i opskurne i sumnjive firme kojima „manifestacije“ služe da bi dobile besplatan štand i reklamu.

Nikola Tešić, menadžer projekta „Karijer dejs“, potvrđuje da su sajmovi sami po sebi nedovoljni i da im je neophodno „osavremenjivanje“ programima, elektronskim bazama...

- U sledećoj godini ćemo organizovati i radionice kroz koje ćemo spojiti 2.000 mladih nezaposlenih sa 35 poslodavaca. A najbolji će ostati da rade u tim kompanijama.

„Klasični“ sajmovi, po svemu sudeći, nemaju neku blistavu budućnost jer su pre ekonomske krize bili efikasniji i tematski, na njima su se poslovi nudili samo određenim kadrovima, a danas su „opšteg tipa“. Zato i Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje, smatra da su potrebne drastičnije promene u podizanju kvaliteta radne snage:

- Očekivanja poslodavaca su u potpunoj srazmeri sa ponudom na tim sajmovima jer s jedne strane imamo poplavu zanimanja koja tržište ne može da proguta, dok s druge imamo deficit poslova za koje nema kvalifikovanih radnika - objašnjava Dimov.

- Sajmovi služe za regrutovanje potencijalnih kandidata. Nezaposleni po tim štandovima ostavljaju svoje biografije, one se uglavnom lageruju po kompanijama i izvlače po potrebi.

Ona smatra da je najveći problem u višedecenijskoj neusklađenost školstva i privrede:

- Nedostaju inovacije nastavnih planova i programa. Poslodavci traže, osim standardnog znanja, i razne veštine i kompetencije. Poslodavci insistiraju na onome što im škole ne daju, a to je praktično znanje.

Struka, stop!

U NSZ kažu da tokom šest meseci ove sajmove poseti skoro 1.800 poslodavaca i da oni - već po oprobanom receptu - najviše angažuju trgovce, građevince, ugostitelje... dok struka teško prolazi.